Нови хоризонти у енергетици Централне Азије: Успон микро хидроенергије
Како глобални енергетски пејзаж убрзава свој помак ка одрживости, Узбекистан и Киргистан у Централној Азији налазе се на новој раскрсници енергетског развоја. Са постепеним економским растом, индустријски обим Узбекистана се шири, урбана изградња брзо напредује, а животни стандард његових становника се стално побољшава. Иза ових позитивних промена стоји континуирани пораст потражње за енергијом. Према извештају Међународне агенције за енергију (IEA), потражња за енергијом у Узбекистану порасла је за око 40% у последњој деценији, а очекује се да ће се повећати за 50% до 2030. године. Киргистан се такође суочава са брзо растућом потражњом за енергијом, посебно током зимских месеци, када недостатак електричне енергије постаје изражен, а недостатак енергије делује као уско грло које ограничава његов економски и друштвени развој.
Како традиционални извори енергије теже да задовоље ове растуће потражње, многи проблеми постају очигледни. Узбекистан, иако поседује одређене ресурсе природног гаса, дуго се ослањао на фосилна горива, суочавајући се и са ризиком од исцрпљивања ресурса и са озбиљним загађењем животне средине. Киргистан, са великим уделом хидроелектрана у свом енергетском миксу, суочава се са проблемом старења инфраструктуре са ниском ефикасношћу, што отежава задовољавање растуће потражње за електричном енергијом. У том контексту, микро хидроенергија (микро хидроенергија) се тихо појавила као чисто и одрживо енергетско решење у обе земље, са потенцијалом који не треба потцењивати.
Узбекистан: Неискоришћена земља за микро хидроенергију
(1) Анализа енергетског статуса
Енергетска структура Узбекистана је дуго била прилично јединствена, при чему природни гас чини 86% снабдевања енергијом. Ова велика зависност од једног извора енергије доводи у опасност енергетску безбедност земље. Уколико међународна тржишта природног гаса флуктуирају или се домаћа производња гаса суочи са уским грлима, снабдевање енергијом у Узбекистану ће бити озбиљно погођено. Штавише, широка употреба фосилних горива довела је до значајног загађења животне средине, при чему емисије угљен-диоксида стално расту и стварају огроман притисак на локални екосистем.
Како глобална пажња посвећена одрживом развоју расте, Узбекистан је препознао хитну потребу за енергетском транзицијом. Земља је формулисала низ стратегија за развој енергетике, са циљем повећања удела обновљивих извора енергије у укупној производњи електричне енергије на 54% до 2030. године. Овај циљ пружа довољно простора за развој микро хидроенергије и других обновљивих извора енергије.
(2) Истраживање потенцијала микро хидроенергије
Узбекистан је богат водним ресурсима, углавном концентрисаним у сливовима река Аму Дарја и Сир Дарја. Према званичним подацима, земља има потенцијални капацитет хидроелектрана од око 22 милијарде kWh, али тренутна стопа искоришћења је само 15%. То значи да постоји огроман потенцијал за развој малих хидроелектрана. У неким планинским регионима, као што су делови платоа Памир и планине Тјен Шан, стрми терен и велики речни падови чине их идеалним за изградњу микро хидроелектрана. Ова подручја имају брзе реке, што обезбеђује стабилан извор енергије за системе малих хидроелектрана.
У региону Нукус налази се велика хидроелектрана са инсталираним капацитетом од 480 MW, која пружа кључну енергетску подршку локалном економском развоју. Поред великих хидроелектрана, Узбекистан такође активно истражује изградњу малих хидроелектрана. Неке мале хидроелектране су већ изграђене и пуштене у рад у удаљеним подручјима, обезбеђујући стабилно снабдевање електричном енергијом локалном становништву и побољшавајући квалитет њиховог живота. Ове мале хидроелектране не само да у потпуности користе локалне водне ресурсе, већ и смањују зависност од традиционалних извора енергије, смањујући емисију угљеника.
(3) Влада подршка
Да би промовисала развој обновљивих извора енергије, узбекистанска влада је увела низ политичких мера. Што се тиче субвенција, влада нуди финансијске субвенције компанијама које улажу у пројекте малих хидроелектрана како би смањила инвестиционе трошкове. За компаније које граде микро хидроелектране, влада обезбеђује субвенције на основу инсталираног капацитета и производње електричне енергије станице, значајно подстичући инвестиције у мале хидроелектране.
Влада је такође спровела низ преференцијалних политика. Што се тиче пореза, компаније за мале хидроенергије уживају у смањењу пореза, што ублажава њихова оптерећења. Током почетних фаза рада, ове компаније могу бити ослобођене пореза на одређени период, а касније могу уживати у нижим пореским стопама. Што се тиче коришћења земљишта, влада даје приоритет обезбеђивању земљишта за пројекте малих хидроенергија и нуди одређене попусте за коришћење земљишта. Ове политике стварају повољно окружење за развој микро хидроенергије.
(4) Изазови и решења
Упркос великом потенцијалу Узбекистана и повољним политикама за развој микро хидроенергија, и даље постоји неколико изазова. Са техничке стране, технологија малих хидроенергија у неким регионима је релативно застарела, са ниском ефикасношћу. Неке старије мале хидроелектране имају стару опрему, високе трошкове одржавања и нестабилну производњу електричне енергије. Да би се решио овај проблем, Узбекистан би могао да ојача сарадњу са међународним технолошким компанијама, уводећи напредне технологије и опрему за микро хидроенергије како би се побољшала ефикасност производње електричне енергије. Партнерства са земљама као што су Кина и Немачка, које имају напредно искуство у малим хидроелектранама, могла би да донесу нове технологије и опрему, надограђујући мале хидроелектране у земљи.
Недостатак финансирања је још један велики проблем. Изградња пројеката малих хидроелектрана захтева значајна финансијска улагања, а Узбекистан има релативно ограничене домаће канале финансирања. Да би прикупила средства, влада би могла да подстакне међународна улагања, привлачећи међународне финансијске институције и компаније да улажу у пројекте микро хидроелектрана. Влада би такође могла да оснује посебне фондове за финансијску подршку овим пројектима.
Неадекватна инфраструктура је такође ограничавајући фактор за развој микро хидроелектрана. Неким удаљеним подручјима недостаје довољна покривеност мрежом, што отежава пренос електричне енергије произведене малим хидроелектранама до подручја са великом потражњом. Стога, Узбекистан треба да повећа улагања у изградњу и надоградњу инфраструктуре као што су електроенергетске мреже, побољшавајући капацитет преноса електричне енергије. Влада може убрзати изградњу мреже кроз инвестиције и привлачење друштвеног капитала, осигуравајући да се електрична енергија произведена микро хидроелектранама може ефикасно испоручивати потрошачима.
Киргистан: Растућа башта за микро хидроенергију
(1) Резерве хидроенергије „Водоторња Централне Азије“
Киргистан је познат као „Водена кула Централне Азије“, захваљујући својој јединственој географији, која пружа обилне водне ресурсе. Са 93% територије земље у планинским условима, честим падавинама, распрострањеним глечерима и рекама које се протежу преко 500.000 км, Киргистан има просечну годишњу количину водних ресурса од око 51 милијарде м³. То чини теоретски хидроенергетски потенцијал земље од 1.335 милијарди kWh, са техничким потенцијалом од 719 милијарди kWh и економски исплативим капацитетом од 427 милијарди kWh. Међу земљама ЗНД, Киргистан је на трећем месту, после Русије и Таџикистана, по хидроенергетском потенцијалу.
Међутим, тренутна стопа искоришћења хидроенергетских ресурса Киргистана је само око 10%, што је у оштрој супротности са његовим богатим хидроенергетским потенцијалом. Иако је земља већ изградила велике хидроелектране као што је хидроелектрана Токтогул (изграђена 1976. године, са великим инсталираним капацитетом), многе мале хидроелектране су још увек у раним фазама развоја, а велики део хидроенергетског потенцијала остаје неискоришћен.
(2) Напредак и достигнућа пројекта
Киргистан је последњих година постигао значајан напредак у изградњи малих хидроелектрана. Према новинској агенцији Кабар, 2024. године земља је пустила у рад серију малих хидроелектрана укупног инсталираног капацитета од 48,3 MW, као што су хидроелектране Бала-Сару и Исик-Ата-1. Тренутно, земља има 33 оперативне мале хидроелектране укупног инсталираног капацитета од 121,5 MW, а до краја ове године очекује се да ће још шест малих хидроелектрана бити оперативно.
Изградња ових малих хидроелектрана значајно је побољшала локалне услове снабдевања енергијом. У неким удаљеним планинским подручјима, где покривеност електричном енергијом раније није била довољна, становници сада имају стабилан приступ електричној енергији. Квалитет живота локалног становништва се значајно побољшао и они више не живе у мраку ноћу, а кућни апарати нормално функционишу. Нека мала породична предузећа такође могу несметано да послују, уносећи виталност у локалну економију. Поред тога, ови пројекти малих хидроелектрана смањују зависност од традиционалних извора енергије и смањују емисију угљеника, позитивно доприносећи заштити локалне животне средине.
(3) Моћ међународне сарадње
Међународна сарадња је одиграла кључну улогу у развоју малих хидроенергија у Киргистану. Кина, као важан партнер, учествовала је у широкој сарадњи са Киргистаном у области малих хидроенергија. На 7. Међународном економском форуму Исик-Кул 2023. године, конзорцијум кинеских компанија потписао је споразум са Киргистаном о улагању 2 до 3 милијарде америчких долара у изградњу хидроелектране Каскада Казарман, која ће се састојати од четири хидроелектране укупног инсталираног капацитета 1.160 MW и очекује се да ће бити оперативна до 2030. године.
Међународне организације попут Светске банке и Европске банке за обнову и развој (ЕБРД) такође су обезбедиле финансирање и техничку подршку за пројекте малих хидроелектрана у Киргистану. Киргистан је поднео ЕБРД-у неколико пројеката малих хидроелектрана, укључујући изградњу Горње бране Нарин. ЕБРД је изразио интересовање за спровођење „зелених пројеката“ у земљи, укључујући модернизацију енергетског сектора и хидроенергетске пројекте. Ова међународна сарадња не само да доноси преко потребна средства Киргистану, ублажавајући финансијска ограничења у изградњи пројеката, већ и уводи напредну технологију и стручност у управљању, побољшавајући нивое изградње и рада пројеката малих хидроелектрана у земљи.
(4) Изгледи плана будућег развоја
На основу обилних водних ресурса Киргистана и тренутног тренда развоја, његове мале хидроенергије имају широке перспективе за будући развој. Влада је поставила јасне циљеве развоја енергетике и планира да повећа удео обновљивих извора енергије у националној енергетској структури на 10% до 2030. године. Мале хидроенергије, као важан део обновљивих извора енергије, заузеће важно место у томе.
У будућности, уз континуирани напредак технологије и продубљивање међународне сарадње, очекује се да ће Киргистан додатно повећати своје напоре у развоју ресурса малих хидроенергија. Широм земље биће изграђено још малих хидроелектрана, што ће не само задовољити растућу домаћу потражњу за енергијом, већ ће и повећати извоз електричне енергије и ојачати економску снагу земље. Развој малих хидроенергија ће такође подстаћи развој сродних индустрија, као што су производња опреме, изградња инжењерских објеката, рад и одржавање електричне енергије, створити више могућности за запошљавање и промовисати диверзификовани развој економије.
Тржишни изгледи: Прилике и изазови коегзистирају
(I) Заједничке могућности
Са становишта потреба за енергетском трансформацијом, Узбекистан и Киргистан се суочавају са хитним задатком прилагођавања своје енергетске структуре. Како светска пажња посвећена климатским променама наставља да расте, смањење емисије угљеника и развој чисте енергије постали су међународни консензус. Две земље су активно одговориле на овај тренд, пружајући добру прилику за развој микро хидроенергије. Као чист и обновљив извор енергије, мале хидроенергије могу ефикасно смањити зависност од традиционалне фосилне енергије и смањити емисију угљеника, што је у складу са правцем енергетске трансформације у две земље.
Што се тиче повољних политика, обе владе су увеле низ политика за подршку развоју обновљивих извора енергије. Узбекистан је поставио јасне циљеве развоја обновљивих извора енергије, планирајући да повећа удео обновљивих извора енергије у укупној производњи електричне енергије на 54% до 2030. године, и да обезбеди субвенције и преференцијалне политике за пројекте малих хидроелектрана. Киргистан је такође укључио развој обновљивих извора енергије у своју националну стратегију, планирајући да повећа удео обновљивих извора енергије у националној енергетској структури на 10% до 2030. године, и пружио је снажну подршку изградњи пројеката малих хидроелектрана, активно промовисао међународну сарадњу и створио повољно политичко окружење за развој малих хидроелектрана.
Технолошки напредак је такође пружио снажну подршку развоју малих хидроелектрана у две земље. Са континуираним развојем науке и технологије, технологија малих хидроелектрана је постала све зрелија, ефикасност производње електричне енергије се континуирано побољшавала, а трошкови опреме су постепено опадали. Примена нових технологија као што су напредни дизајн турбина и интелигентни системи управљања учинила је изградњу и рад пројеката малих хидроелектрана ефикаснијим и практичнијим. Ови технолошки напреци су смањили инвестициони ризик пројеката малих хидроелектрана, побољшали економске користи пројеката и привукли више инвеститора да учествују у пројектима малих хидроелектрана.
(II) Анализа јединствених изазова
Узбекистан се суочава са изазовима у области технологије, капитала и инфраструктуре у развоју малих хидроелектрана. Технологија малих хидроелектрана је у неким областима релативно заостала и има ниску ефикасност производње електричне енергије, што захтева увођење напредне технологије и опреме. Изградња пројеката малих хидроелектрана захтева велика капитална улагања, док су домаћи канали финансирања у Узбекистану релативно ограничени, а недостатак капитала је ограничио напредак пројеката. У неким удаљеним подручјима, покривеност електроенергетском мрежом је недовољна, а електричну енергију произведену из малих хидроелектрана је тешко пренети до подручја потражње. Несавршена инфраструктура постала је уско грло за развој малих хидроелектрана.
Иако је Киргистан богат водним ресурсима, суочава се и са неким јединственим изазовима. Земља има сложен терен, много планина и незгодан транспорт, што је донело велике потешкоће изградњи пројеката малих хидроелектрана и транспорту опреме. Политичка нестабилност такође може утицати на напредак пројеката малих хидроелектрана, а постоје и одређени ризици у инвестирању и раду пројеката. Киргистанска економија је релативно заостала, а домаће тржиште има ограничену куповну моћ за опрему и услуге малих хидроелектрана, што донекле ограничава обим развоја индустрије малих хидроелектрана.
Пут предузећа до успеха: стратегије и предлози
(I) Локализовано деловање
Локализовано пословање је кључно за предузећа да развију тржиште малих хидроелектрана у Узбекистану и Киргистану. Предузећа треба да имају дубоко разумевање локалне културе и да поштују локалне обичаје, верска уверења и пословни бонтон. У Узбекистану је муслиманска култура доминантна. Током реализације пројекта, предузећа треба да обрате пажњу на аранжмане рада током посебних периода као што је Рамазан како би се избегли неспоразуми због културних разлика.
Успостављање локалног тима је кључ за постизање локализованог пословања. Локални запослени су упознати са локалним тржишним окружењем, законима и прописима, као и међуљудским односима, и могу боље комуницирати и сарађивати са локалним самоуправама, предузећима и људима. Локални техничари, менаџери и маркетиншко особље могу се регрутовати како би се формирао диверзификовани тим. Сарадња са локалним предузећима је такође ефикасан начин за отварање тржишта. Локална предузећа имају богате ресурсе и везе у локалном подручју. Сарадња са њима може снизити праг уласка на тржиште и повећати стопу успеха пројекта. Могуће је сарађивати са локалним грађевинским компанијама на изградњи пројеката малих хидроелектрана и сарађивати са локалним електроенергетским компанијама на продаји електричне енергије.
(II) Технолошке иновације и адаптација
У складу са локалним стварним потребама, истраживање и развој и примена одговарајућих технологија малих хидроелектрана су кључни за предузећа да се учврсте на тржишту. У Узбекистану и Киргистану, нека подручја имају сложен терен и променљиве речне услове. Предузећа треба да развију опрему за мале хидроелектране која се прилагођава сложеном терену и условима протока воде. С обзиром на карактеристике великих падова и турбулентног протока воде у планинским рекама, развијају се високоефикасне турбине и стабилна опрема за производњу електричне енергије како би се побољшала ефикасност и стабилност производње електричне енергије.
Предузећа би такође требало да се фокусирају на технолошке иновације и надоградњу. Са континуираним развојем науке и технологије, технологија малих хидроелектрана се такође стално унапређује. Предузећа би требало активно да уводе напредне технологије и концепте, као што су интелигентни системи управљања и технологије даљинског праћења, како би побољшала ниво рада и управљања пројектима малих хидроелектрана. Кроз интелигентне системе управљања може се постићи праћење у реалном времену и даљинско управљање опремом малих хидроелектрана, кварови опреме могу се благовремено открити и решити, а ефикасност рада и поузданост опреме могу се побољшати.
(III) Стратегије управљања ризиком
Приликом реализације пројеката малих хидроелектрана у Узбекистану и Киргистану, предузећа треба да спроведу свеобухватну процену и ефикасан одговор на политичке, тржишне, еколошке и друге ризике. Што се тиче политичких ризика, политике две земље могу се временом мењати. Предузећа треба да обрате пажњу на локалне политичке трендове и благовремено прилагоде пројектне стратегије. Уколико се политика субвенција локалне самоуправе за пројекте малих хидроелектрана промени, предузећа треба унапред да се припреме и пронађу друге изворе средстава или смање трошкове пројекта.
Тржишни ризик је такође фокус на који предузећа морају обратити пажњу. Промене у тржишној потражњи и стратешка прилагођавања конкурената могу имати утицај на пројекте компаније. Предузећа би требало да ојачају истраживање тржишта, разумеју тржишну потражњу и ситуацију конкурената и формулишу разумне тржишне стратегије. Кроз истраживање тржишта, разумети потражњу за електричном енергијом локалних становника и предузећа, као и предности производа и услуга конкурената, како би се формулисале конкурентније тржишне стратегије.
Не треба занемарити ни еколошке ризике. Изградња и рад малих хидроелектрана могу имати одређени утицај на локалну еколошку средину, као што су промене у речним екосистемима и заузимање земљишних ресурса. Предузећа би требало да спроведу свеобухватну процену утицаја на животну средину пре реализације пројекта и формулишу одговарајуће мере заштите животне средине како би се осигурао одрживи развој пројекта. Током процеса изградње пројекта, предузети ефикасне мере заштите земљишта и воде како би се смањила штета на земљишним ресурсима; током процеса рада пројекта, ојачати праћење и заштиту речних екосистема како би се осигурало да еколошка равнотежа не буде нарушена.
Закључак: Микро хидроенергија осветљава будућност Централне Азије
Микрохидроенергија показује невиђену виталност и потенцијал на енергетској сцени Узбекистана и Киргистана. Иако се обе земље суочавају са сопственим изазовима на путу развоја, снажна политичка подршка, обилни водни ресурси и континуирани технолошки напредак пружили су солидну основу за развој малих хидроенергија. Постепеним напретком пројеката малих хидроенергија, енергетска структура две земље ће се наставити оптимизовати, зависност од традиционалне фосилне енергије ће се додатно смањити, а емисије угљеника ће се значајно смањити, што је од великог значаја за реаговање на глобалне климатске промене.
Развој малих хидроенергетских центара ће такође дати нови подстицај економском развоју две земље. У Узбекистану, изградња пројеката малих хидроенергетских центара ће подстаћи развој повезаних индустрија и промовисати економску диверзификацију. У Киргистану, мале хидроенергетске централе не само да могу задовољити домаће енергетске потребе, већ и постати нова тачка економског раста и повећати национални доходак кроз извоз електричне енергије. Верујем да ће у блиској будућности микро хидроенергетске централе постати светионик који осветљава пут енергетског развоја Узбекистана и Киргистана и дати велики допринос одрживом развоју две земље.
Време објаве: 10. фебруар 2025.
